26.4.2023
•
12 min.
Ono što je bilo čudo pre nekoliko godina sada je dostupna terapijska metoda. Ovako ne napreduje samo lečenje ozbiljnih bolesti, već i neplodnost. Danas smeta više parova nego što bismo očekivali. Silvija Mabena je razgovarala sa ginekologom Judit Tóth.
U intervjuu ginekologa Judit Tóth, koji je specijalizovan za dijagnozu i lečenje neplodnosti, pročitaćete:
- kakvu nadu žene obolele od raka imaju za bebu,
- šta se krije iza povećanja neplodnosti,
- zašto par ne mora odmah da trči na veštačke oplodnje,
- kakvu moć psihologija ima u trudnoći,
- Što čini lečenje neplodnosti pristupačnijim i finansijski.
Fokusirate se na veoma određeno polje i istovremeno veoma zahtevno. Zašto ste ga izabrali?
Tako je, lečenje neplodnosti je psihološki veoma zahtevan proces. Nakon neuspeha, parovi i posebno pacijenti imaju tendenciju da budu mentalno iscrpljeni, a to je kada empatični pristup lekara mnogo pomaže. Ono što me fascinira na ovom polju je koliko se dinamično razvija. Tek poslednjih godina postigli smo neverovatne uspehe u lečenju neplodnosti zahvaljujući napretku u savremenoj medicini. Kao lekar, veoma sam zadovoljan što možemo da pomognemo većini parova koji čeznu za bebom u našoj klinici ReproMedica u Bratislavi.
Postoji li nekoliko statistika neplodnosti?
Dijagnoza neplodnosti utiče na svaki šesti par. Kod 50 odsto uzroka ima kod žena, kod muškaraca 40 odsto, a oko 10 odsto je takozvana idiopatski sterilitet, npr. neobjašnjiva neplodnost, kada se uzrok ne može utvrditi ni detaljnim pregledima.
Sa kakvim poremećajima plodnosti parovi u Slovačkoj dolaze kod specijalista?
Najčešći uzrok neplodnosti kod žena je nepravilna ili odsutna ovulacija kod sindroma policističnih jajnika, endometrioze, ometanja jajovoda, fibroida na materici ili polipima materice. Mnoge žene su takođe neplodne zbog iscrpljivanja jajnika koje se javlja usled starije dobi pacijenta ili je toksično uslovljeno, na primer posle hemoterapije, radioterapije i ponovljene operacije u maloj karlici. Kod muškaraca najčešće nailazimo na poremećaj proizvodnje sperme (poremećaj spermiogeneze), koji nastaje kao posledica štetnih uticaja okoline, nepravilnog načina života, nedovoljne fizičke aktivnosti, pušenja, upotrebe alkohola, droge, steroida i toksičnih supstanci, citostatika ili zračenja. Ređi uzroci kod muškaraca uključuju opstrukciju vaznih deferensa, hormonalni i anatomski uzrok, odnosno genitalnu infekciju.
Ako par ne začne, to se verovatno ne rešava odmah veštačkom oplodnjom, tehnički se naziva IVF (In Vitro Fertilization)... Koji tretmani se koriste za lečenje neplodnosti u našoj zemlji?
Prvo moramo da dijagnostikujemo uzrok neplodnosti, a onda predlažemo lečenje. Ne mora odmah da bude veštačka oplodnja, kao što kažete. U mnogim slučajevima, jednostavnije metode lečenja će takođe pomoći. Na primer, nepravilna ovulacija se može lečiti hormonima. Veštački izazivamo ovulaciju. Dovoljno je da ultrazvukom posmatramo kako jajnici reaguju i možemo da zakažemo seksualni odnos kada je ovulacija potvrđena. Samo ako jednostavnije metode lečenja ne uspeju, tražimo druge opcije za lečenje neplodnosti.
Da li je istina da u prošlosti nije toliko parova imalo problem sa neplodnošću kao sada? Ako je tako, znamo li koji su uzroci?
To je povezano sa činjenicom da u današnje vreme mnogi parovi ne planiraju roditeljstvo do kasnijih godina. Kod žena posle 35 godina plodnost značajno opada. Ako žena počne da razmišlja o tome da ima bebu tek kada ostvari svoje ciljeve u karijeri, sklona je da bude starija i mogu se pojaviti problemi sa plodnošću. Rekla bih da je glavni faktor rizika za neplodnost starija starost partnera a naročito žena.
Pored starosti, da li postoje i drugi faktori koji značajno utiču na plodnost kod žena i muškaraca?
Tokom života, ljudi mogu biti izloženi uticajima koji značajno smanjuju plodnost ili izazivaju neplodnost, kao što su citostatici koji se koriste u lečenju raka, radioterapija i takođe promiskuitet uz rizik od infekcije i zatvaranja jajovoda. Uticaj zagađenja životne sredine takođe nije zanemarljiv. Takođe, nezdrav način života sa sve većom starošću akumulira neplodnost.
Često se govori i o psihološkoj postavci para...
Sećam se pacijenta koji nije mogao da zatrudni oko pet godina. Uradili smo neophodne preglede, ona je trebalo da dođe na hormonsko lečenje i na poslednjem pregledu je utvrđeno da joj menstruacija kasni i da je trudna. Razmišljanje osobe može da čini čuda. Možda je sam pristup da par odabere drugačiji put, potraži pomoć IVF centra, a ovaj aktivniji pristup će im na kraju pomoći da zatrudne. Pacijentkinja u šoku da to ne može biti istina, mi smo u prijatnom šoku sa njom. Na kraju sve, začeće deteta je čudo. Onda sam se brinuo o njoj tokom njene trudnoće i ona je spontano začela svoje drugo dete. Tokom moje karijere, takvi slučajevi su se dešavali više puta.
Da li razgovarate i sa partnerima na prvoj konsultaciji o psihičkom blagostanju?
Ovo je veoma teška tema, a ja nisam stručnjak za psihologiju. Mislim da psiholog može mnogo da pomogne u lečenju neplodnosti. Svaki pacijent je individualan, i ne postoji nijedan recept kako da se mentalno uskladite sa trudnoćom. Za neke, velika želja pomaže, drugima, naprotiv, blokadama. Imam običaj da preporučim posetu psihologu za parove jer mislim da bi to trebalo da bude deo lečenja.
Šta ako pacijent sa onkološkom bolešću želi bebu? Pomenuli ste da hemoterapija može da izazove neplodnost. Da li žena obolela od raka ima nadu za bebu?
U većini slučajeva, čak i kod takvog pacijenta, možemo sačuvati u budućnosti njena zdrava jaja, koja bi izgubila tokom lečenja onkoloških bolesti. Kada pacijentkinjoj bude dijagnostikovana onkološka bolest, potrebna nam je izjava onkologa da li pristaje na prikupljanje jaja pre nego što počne sa lečenjem. Naknadno u rodnom ciklusu ili uz minimalnu stimulaciju jajnika možeme nabavite nekoliko jaja koja su zamrznuta. Nakon uspešne onkološke terapije, žena koja čezne za bebom ima svoja smrznuta jaja na raspolaganju. Slična procedura važi i za najčešći tip raka, rak dojke kod žena. Nažalost, ova dijagnoza se javlja prilično često čak i kod mlađih pacijenata. Ako se uhvati u ranoj fazi, stopa uspešnosti lečenja je veoma visoka. Medicina trenutno nudi procedure pomoću kojih možemo pomoći ovim ženama da sačuvaju zdrava jaja samo u periodu nakon uspešnog lečenja. Kod onkoloških pacijenata, muškaraca, prikupljanje materijala (spermatozoida) praćeno zamrzavanjem uzorka je još lakše i nema potrebe da se podvrgavate operaciji kao kod žena.
Posle koliko vremena par treba da potraži pomoć?
Definišemo poremećaj plodnosti ako redovan nezaštićeni seks ne dovede do trudnoće posle godinu dana. Ovo se odnosi na žene mlađe od 35 godina. Nakon godinu dana, par bi trebalo da potraži ginekologa prvog kontakta. Starije žene ne bi trebalo toliko da čekaju.
Šta čeka par tokom testova plodnosti?
Osnovni pregledi obuhvataju: razgovor sa pacijentom koji se fokusira na detaljnu medicinsku istoriju i ginekološke preglede kao što su ginekološki pregled palpacije, pregled u ogledalima, prikupljanje onkocitologije iz grlića materice, prikupljanje mrlja iz vagine i grlića materice radi isključivanja infekcije, ultrazvučni pregled pacijenta, uzorkovanje krvi za hormonalni profil, uključujući Anti Müller hormon, koji je indikator Kod muškaraca takođe saznajemo medicinsku istoriju i ispitujemo spermiogram. Drugi dodatni pregledi propisani su direktno u središtu reproduktivne medicine na osnovu rezultata početnih pregleda, verovatno u vezi sa prethodnim propustima lečenja neplodnosti.
Da li su ovi pregledi vremenski zahtevni i skupi?
Pomenuti pregledi ne. Čak je i hormonalni profil pacijenta pokriven od strane osiguravajuće kompanije. Muškarci mogu da imaju spermiogram urađen u urološkim klinikama ili IVF centrima.
Koja je stopa uspešnosti lečenja plodnosti u Slovačkoj?
Srećom, možemo da pomognemo većini pacijenata. Stopa uspešnosti zavisi od odabranog metoda lečenja. U vantešnu upotrebu, koja je vanparnični zahvat, gde ubacimo spermu u matericu pacijenta koristeći kateter tokom vremenske ovulacije, stopa uspeha je oko 10 do 15 odsto. Ovo je relativno mali broj i javnost nije baš svesna te činjenice. Druga opcija za par sa oštećenom plodnošću je IVF terapija (veštačka oplodnja). Ovom metodom pacijent je stimulisan uz pomoć hormona. Cilj nam je da dobijemo više jajnih ćelija, idealno oko 12 do 15, a ako su zrela, imaju veće šanse za uspešnu oplodnju sperme. Gledamo kako se embrioni razvijaju i prenosimo ih u matericu. Sa ovom metodom lečenja, stopa uspešnosti trudnoće je od 40 do 45 odsto. Ovu stopu uspešnosti možemo poboljšati uzgajanjem embriona praćenjem njihovog razvoja pet dana i izborom najboljih. Kada se embrioni ubace u matericu posle 5 dana gajenja (embrion je u fazi blastocista), stopa uspešnosti postizanja trudnoće se približava 50 do 60 odsto. Druga opcija za neplodne parove je upotreba donatorskih jaja. One dolaze od mladih zdravih žena i stopa uspešnosti trudnoće je najveća i do 60 odsto.
Da li su ovo najnoviji tretmani plodnosti koji se takođe koriste u svetu?
Da, ovo su najinovativniji tretmani i slovački zakoni im takođe dozvoljavaju. U susednoj Češkoj Republici, surogatstvo je takođe dozvoljeno zakonom kada druga žena nosi potomstvo. Ovo je naznačeno kada pacijentkinja više puta izgubi svoju nerođenu bebu. Ovi abortusi se dešavaju, na primer, zbog razvojne mane materice, za fibroide, možda postoji imunološki faktor. Slovački zakoni trenutno ne dozvoljavaju surogatstvo.
Dr Judit Tóth dolazi iz Dunajská Streda i radi kao ginekolog i akušer već 12 godina. Dugi niz godina radila je na ginekološkom i akušernom odeljenju u Nové Zámky i Galanta. Počela je da se posvećuje planiranju porodice i lečenju plodnosti nakon što se često susrela sa slučajevima neplodnosti kod žena na odeljenju bolnice koje su morale da se upute na reproduktivne klinike. Trenutno je specijalizovana za dijagnostiku i lečenje organskih i funkcionalnih poremećaja reproduktivnih ženskih organa u timu stručnjaka Klinike za reproduktivnu medicinu ReproMedica u Bratislavi i Klinike za reproduktivnu medicinu ReproGenesis u Brnu.
Da li je IVF metoda vremenski zahtevna i skupa za ženu (par)?
Jedan kurs IVF terapije traje oko mesec dana, uključujući prenos embriona. Hormonska terapija traje oko dve nedelje, nakon čega sledi prikupljanje jaja, idealno bi bilo da ubacimo petodnevni embrion u matericu i za 14 dana uradimo test na trudnoću. Testom za trudnoću zatvaramo ciklus i procenjujemo da li smo uspeli ili ne. Ovo je sam tretman, kome prethode pregledi. Potreban nam je pomenuti hormonalni profil od pacijenta, jer možemo da planiramo stimulaciju na osnovu toga. Potreban nam je spermiogram od čoveka, ako parametri nisu idealni, preporučujemo vitamine, posetu urologu i ponovimo spermiogram nakon tri meseca. Pre IVF, rade se i uzorci za polno prenosive bolesti i brisevi kako bi se sprečile bilo kakve komplikacije. Dobra vest je da prva tri ciklusa IVF terapije do 40. godine u velikoj meri pokrivaju osiguravajuće kuće.
Šta ako IVF metod ne vodi u trudnoći?
U ogromnoj većini slučajeva, IVF je uspešan. Ako žena ne zatrudni, to veoma zavisi od toga koje druge opcije par može da prihvati. Pacijentkinja je možda u situaciji da je nemoguće zatrudneti sa sopstvenim jajima jer su lošeg kvaliteta. Tada preporučujemo da par razmisli o tome da ga isproba sa jajima od donora kako bi trudnoća bila uspešna.
Ko moћe da donira ova jaja? Na primer, da li bi to mogao biti neko iz porodice pacijenta?
Ne, donacija jajnih ćelija je isključivo anonimni program. Međutim, pokušavamo da pronađemo donatora sa sličnim spoljašnjim izgledom za primaoca. Posebno gledamo boju očiju, boju kose, visinu, težinu, ten i krvnu grupu. Donatori popunjavaju i upitnik o svojim hobijima i interesovanjima, kakvo su obrazovanje dobili. Kada biramo donirano jaje, pre svega gledamo u fizionomiju donatora.
Da li je činjenica ili mit da je veća verovatnoća veštačke oplodnje začeće blizanaca?
U prošlosti je postajalo sve učestalije da se posle veštačke oplodnje dogodi geminalna (multifoetalna) trudnoća, jer su dva ili više embriona prebačena u matericu. Trenutno više volimo prenos jednog embriona jer možemo da gajimo embrione i biramo najodrživije embrione za prenos. Višestruke trudnoće povezuju se sa većim komplikacijama tokom trudnoće. U geminalnoj trudnoći postoji do 30% rizika od prevremenog porođaja i to je samoj majci teže nego jednostruko fetalna trudnoća. U lečenju neplodnosti trudimo se da sprečimo sve moguće komplikacije, pa je prenos jednog embriona poželjan.
Originalnu verziju članka možete pronaći na portalima dobrih novina.
