• MACS (MAGNETNI AKTIVIRANO SORTIRANJE ĆELIJA) -METOD IZBORA SPERME.‍

  (MACS) je efikasan način da izaberete funkcionalnu spermu i povećate stopu trudnoće.

  ‍

  MACS® ART Annexin V sistem je dizajniran za selektivno uklanjanje neispravnih, iako morfološki nerazlučivih ćelija iz uzorka pacijenta. Proces počinje magnetnim obeležavanjem oštećenih spermatozoida, koji zatim prolaze kroz kolonu za razdvajanje, gde se selektivno hvataju. Netaknuta živa sperma koja ne pokazuje znakove fragmentirane DNK teče kroz kolonu i prikuplja se za dalju upotrebu (ICSI ili krioprezervacija).

  ‍

  Direktan dobitak sperme pripremljene za oplodnju je ključna prednost u odnosu na tradicionalne testove fragmentacije DNK, u kojima pacijent dobija samo nepraktične informacije o procentu oštećenih ćelija.

• IVM – in vitro oocyte sazrevanje‍

  Predstavlja kolekciju nezlojnih oocita od nestimulisanih ili minimalno stimulisanih jajnika. Sazrevanje oocita i sticanje njegove sposobnosti oplodnje postiže se u laboratorijskim uslovima.

  Indikacije:

  ‍

  • kod pacijenata kod kojih se zreli oociti ne mogu dobiti klasičnom stimulacijom
  • kod pacijenata pod visokim rizikom od sindroma hiperstimulacije
  • kod pacijenata sa policističnim jajnicima (PCOS)
  • kod pacijenata sa veoma različitim folikularnim rastom u okviru jedne stimulacije
  • kod pacijenata posle operacije jajnika

• JA – Praćenje embriona‍

  Neinvazivno kontinuirano praćenje embriona je metod u kulturi vitro embriona koji omogućava praćenje razvoja embriona bez potrebe da se kontroliše njihov razvoj pod mikroskopom izvan inkubatora. Omogućava vam da ih neprekidno nadgledate. Izbor najpogodnijeg embriona za prenos je efikasniji i samim tim povećava šansu za uspešnu trudnoću.

  ‍

  Glavne prednosti ME su:

  • minimiziranje manipulacije embrionima, što smanjuje rizik od oštećenja embriona
  • stalni pregled stanja svih embriona
  • precizna kontrola_CO2, _O2 i kontrola temperature tokom kultivacije embriona
  • tačna dokumentacija statusa embriona

  ‍

  Ova relativno nova metoda uvedena u asistiranu reprodukciju donosi savršeniji izbor embriona pogodnih za prenos u matericu i povećava procenat trudnoće nakon tretmana. Za trajno praćenje embriona koristimo EmbryoScope uređaj.

Uzgoj embriona u laboratorijskim uslovima najčešće je 2 do 5 dana od dana uboda jajnika.

‍

Za veći broj embriona, standardni petodnevni uzgoj je standardna petodnevna kultura za izbor morfološki najbolje razvijenog embriona, koji omogućava kontrolu i naknadni izbor najpogodnijih embriona za prenos (= prenos u matericu).

‍

Ako je broj embriona nizak (2-3 embriona) i oni već pokazuju drugačiji razvoj na početku uzgoja, moguće je preneti embrione u matericu drugog ili trećeg dana uzgoja.

Prenos embriona – prenos embriona u matericu je nezapamćena bezbolna procedura za pacijenta slična konvencionalnom ginekološkom pregledu. Embrioni se uvode u šupljinu materice kroz tanak kateter za prenos.

KET ili prenos otopljenih embriona odvija se na isti način kao i prenos embriona. Priprema pacijenta za KET se sastoji od hormonalne stimulacije materice mukoze, kontrolisane ultrazvukom. Embrioni se otopljavaju, njihov kvalitet se procenjuje i, nakon kratkoročnog uzgoja, ubacuju se u šupljinu materice kroz tanak kateter za prenos.

AZH – asistirano zonsko izleganje

‍

Tehnika mikromanipulacije u kojoj je ljuska (zona pellucida) embriona poremećena na malom prostoru. Za implantaciju embriona u sluznicu materice potrebno je napustiti pellucidnu zonu, koja je štiti tokom kultivacije. U nekim slučajevima, implantacija embriona može propasti zbog toga što je zona pellucide preteška. Uz pomoć laserskog snopa, koverta se lagano poremeti i put za embrion se čisti. Sa ADH, embrion se ne može oštetiti.

EmbrioLepak® je medijum koji se koristi za prenos embriona u matericu, koji sadrži, pored svih važnih hranljivih materija neophodnih za optimalan razvoj embriona, supstancu koja se zove hijaluronan u većoj koncentraciji. Hijaluronan se prirodno javlja u višim koncentracijama u folikularnoj tečnosti, kao i u tečnosti u jajovodima i materici, gde stvara okruženje sa povećanom viskoznošću. Nezavisna istraživanja pokazala su veće šanse za trudnoću ako se medijum za kulturu EmbrioGlue® koristi u transferu embriona u matericu u poređenju sa medijumom sa niskom koncentracijom ili bez hijalurona. EmbryoGlue® se može koristiti za transfer embriona u svim fazama razvoja, od dvodnevnih embriona do blastociste, bez obzira da li se radi o transferu svežih ili zamrznutih embriona.

• PGS – preimplantacija genetskog skrininga‍

  PGS je potraga za bilo kakvom promenom u genetskom sastavu embriona. Koristeći ovu metodu, proveravamo celu DNK u velikim delovima. PGS koristi tehniku fluorescentne in situ hibridizacije (FISH), koja omogućava analizu ograničenog broja hromozoma 5 ili 8, najčešće onih čija odstupanja u broju dovode do spontanog pobačaja ili rođenja djeteta sa ozbiljnim genetskim invaliditetom (kao što su Dovnov, Patauov i Edvardsov sindrom). FISH metoda je u velikoj meri zamenjena metodom CGH niza (tzv. Microarrays), zahvaljujući kojoj je moguće analizirati sve hromozome, dok se sama oplodnja odvija prirodno (tj. dolazi do spontane fuzije sperme i jajne ćelije).

  ‍

  Indikacije:

  • pacijentova starost preko 37 godina
  • ponovljeni neuspeli IVF ciklusi
  • Ponovljeni spontani abortusi
  • partner sa teškim poremećajem spermiograma
  • prethodni onkološki tretman kod jednog od partnera

  ‍

  

  PGD – pre-impact genetska dijagnoza

  ‍

  U slučaju PGD-a, radi se o sagledavanju specifične genetske promene. To znači da je namenjen roditeljima koji su nosioci preuređenja genetskog materijala između hromozoma (translokacije, delecije, itd.). Ova tehnika omogućava izbor embriona koji ne nosi datu remodeliranje.

  ‍

  Preimplantacija genetske dijagnoze monogenih bolesti

  ‍

  Genetsko testiranje embriona, koje je namenjeno parovima koji imaju poznato genetsko odstupanje i povećan rizik od rođenja djeteta sa genetskim opterećenjem. Preduslov za korišćenje ove metode je da se bolest može testirati na nivou gena, drugim rečima, u porodici mora biti poznata specifična promena gena (mutacija) koja je odgovorna za bolest (cistična fibroza, spinalna mišićna atrofija, Duchenneova mišićna distrofija, Huntingtonova bolest).